Ako je prethodno leto bilo vrlo burno za Partizan, kada je prelazni rok u pitanju, ovo beše nikad mirnije. Umesto Omerovića, koji je otišao u vojsku, stigao je Branisav Đukanović iz Budućnosti i to je bila jedina bitna igračka promena. Ali je zato bilo promene na klupi, pa je umesto jedne igračke legende, Nenada Bjekovića, trener Partizana postala druga, još veća legenda, Fahrudin Jusufi.
Prvenstvo za Partizan počelo je vrlo loše. Nakon pobede i remija u prva dva kola (neverovatan je podatak da nijedna ekipa nije imala dve pobede u prve dve utakmice prvenstva!), vezujemo tri poraza, dva kod kuće. Taj treći poraz doživljen je od Zvezde, a naše golmansko pojačanje prima gol direktno iz kornera! Nakon ovog poraza, Partizan će se naći na 15. mestu, sa samo 3 boda i negativnom gol razlikom 2:3. Ali, to nije sve, neposredno pre nego uđemo u seriju od tri izgubljene utakmice, ispadamo i iz domaćeg kupa. Prejak za Partizan je drugoligaš Iskra, koja nas eliminiše posle boljeg izvođenja penala. A taman kad smo krenuli sa nešto bojim igrama u prvenstvu, sledi još jedan šok za navijače Partizana i eliminacija iz prvog kola kupa UEFA! Ne znam, možda taj Fljamurtari i nije bio toliko slaba ekipa, prošli su i sledeće kolo, pa onda ispali od Barselone pobedivši ih kod kuće sa 1:0. Ali, ispasti u to vreme od albanskog kluba, pa još sa tako egzotičnim imenom, za mene je najveća sramota i blamaža u istoriji našeg kluba.
Posle poraza od Zvezde, ušli smo u seriju boljih rezultata i vezali 9 utakmica bez poraza, koju završavamo u Tuzli. Još dve pobede u poslednja dva kola, i Partizan jesenji deo sezone završava na deobi od 4. do 6. mesta sa Dinamom i Vardarom, sa po 20 bodova, bodom manje od Zvezde i Slobode, tri manje od vodećeg Veleža. Bili smo, interesantno, najbolji u gostima sa 8 bodova (i jedini sa pozitivnom gol razlikom, 12:11) ali dosta slabi kod kuće, više od pola lige je bilo uspešnije od nas na domaćem terenu.
U pauzi između dve polusezone u vojsku nam odlazi ponajbolji igrač, Fadilj Vokri, a u klubu shvataju da nije trebalo da sede skrštenih ruku u letnjem prelaznom roku, pa nam stižu tri solidna pojačanja. Iz Rijeke dolazi Borče Sredojević, a iz Prištine napadački tandem Vladislav Đukić, Zoran Batrović. Prva polovina prolećnog dela nije nista bolja od početka sezone. U prvih 9 utakmica gubimo 3 puta, uz dva nerešena ishoda, ali, nakon tri uzastopne pobede, posle 29. kola, u kom dobijamo Dinamo kod kuće, a Zvezda gubi u Zenici, izjednačavamo se sa njima na drugom mestu, sa dva boda manje od Veleža. Nećemo izgubiti nijednom do kraja sezone, ali, dva remija u gostima protiv sarajevskih ligaša, dovoljna su da zaostanemo za večitim rivalom i na kraju osvojimo drugo mesto, sa bodom manje od prvaka.
