I treću sezonu zaredom Partizan će započeti sa novim trenerom, pošto je Ilješa Špica zamenio Aleksandar Tomašević, šampion Jugoslavije iz prethodne sezone sa Hajdukom. Od promena u igračkom kadru, najznačajniji je odlazak jednog od najboljih igrača, Zlatka Čajkovskog. Centralno mesto u sezoni 55/56 svakako zauzima Parizanov nastup u tek formiranom Kupu evropskih šampiona, a imali smo i čast da odigramo prvu utakmicu ovog takmičenja.
Za razliku od Kupa šampiona, u kome smo se savim dobro pokazali, u domaćem kupu desilo se nešto što će se u narednim decenijama ponoviti još premnogo puta za klub našeg renomea, a to je ispadanje već u prvom kolu. Protivnik je bio Novi Sad, a rezultat 0:1.U prvenstvu će Partizan po drugi put postati viceprvak, propustivši pritom vrlo dobru šansu da osvoji titulu. Naime, posle pobede u večitom derbiju u 16. kolu, Partizan preuzima vođstvo (pre ovog kola bili smo izjednačeni sa Zvezdom), a tako stečenu prednost od dva boda zadržava posle pobede nad Hajdukom u gostima. A onda sledi katastrofalan finiš prvenstva i samo jedna pobeda u poslednjih 9 kola. Titula je izgubljena već posle nekoliko slabih rezultata, a prvi u nizu bio je remi protiv Spartaka (još smo i gubili 2:0) na svom terenu. Zatim gubimo i od Željezničara u gostima, nakon čega Zvezda prelazi u vođstvo zahvaljujući boljoj gol razlici. Naši igrači nikako da se trgnu, pa gubimo još jedan bod kod kuće u utakmici bez golova sa Dinamom, a definitivni oproštaj od titule desiće se u narednom, 21. kolu, posle poraza od beogradskog Radničkog od 4:3. Ta utakmica imala je vrlo neobičan tok. Radnički je poveo, Partizan preokrenuo, onda je rezultat preokrenuo i Radnički, a mi došli do izjednačenja. I sve se to izdešavalo do 35. minuta igre! A u tom 35. minutu, nakon izjednačujućeg gola Bobeka, došlo je do međusobnog guranja i udaranja Miloša Milutinovića i golmana radničkog Ljujića, nakon kog su obojica isključeni. Kako u to vreme još uvek nije bilo izmena, na gol Radničkog stao je bek Bogdan Pavlović, a Partizan, koji je je za nešto više od pola sata dao tri gola, za preostalih skoro sat vremena nije uspeo da postigne nijedan, iako na protivničkom golu nije stajao golman, već bek! Još smo, naprotiv, primili još jedan gol, izgubili utakmicu, a i šanse da osvojimo titulu.
