Baš kao i prethodnih 6 sezona, i ove će Partizan dobiti novog trenera. Ne računajući Milovana Ćirića, koji nije odigrao nijednu zvaničnu utakmicu za prvi tim Partizana, Kiril Simonovski postaće prvi trener – bivši igrač kluba. Prvenstvo nije baš dobro počelo, u prvom kolu, doduše, pobeđen je BSK sa čak 5:0, a svih 5 golova dao je Marko Valok, (što je treći najveći broj golova jednog našeg igrača na prvenstvenoj utakmici), pa je u prvih 8 kola zabeleženo čak 5 poraza, od kojih 4 vezana. Nakon tog 8. kola i poraza od beogradskog Radničkog, Partizan se našao na deobi pretposlednjeg mesta sa BSK – om, sa po 5 bodova, svega bod više od poslednjeplasiranog Sarajeva. U 9. kolu pobeđena je Lokomotiva, a već u 10. novi, 6. po redu poraz i to od Crvene zvezde. Do kraja jesenjeg dela prvenstva više nismo gubili (dva remija, jedna pobeda), pa smo na kraju tog dela šampionata zauzeli 8. mesto, sa 11 bodova, ogromnih 12 manje od vodeće Zvezde.
U januaru je došlo do smene trenera, na mesto Džine Simonovskog došao je Florijan Matekalo, još jedan fudbaler iz prve Partizanove generacije. Pod Matekalom, Partizan je igrao znatno bolje. Prolećni deo sezone započeo je sa 4 ubedljive pobede, a i u naredne 4 takođe nije poražen (tri remija, jedna pobeda). U tom periodu, Partizan se, nakon eliminisanja Zvezde i Šibenika, plasirao u finale kupa, ono čuveno finale u kome je sa 5:3 pobeđen beogradski Radnički, i to nakon vođstva protivnika od 3:0 na poluvremenu. Bio je to Partizanov 4. osvojeni kup, i verovatno nikom nije bilo ni na kraj pameti da će se na sledeći trofej u ovom takmičenju čekati skoro 32 godine...
Zadovoljan osvajanjem trofeja, a i zbog prevelikog zaostatka na tabeli za vodećim večitim rivalom, Partizan se u poslednjih 5 kola praktično predao, pa je, sa izuzetkom večitog derbija, koji je dobijen minimalnim rezultatom, sve utakmice do kraja prvenstva odigrao bez najboljih igrača - Miloša Milutinovića, Bobeka, Valoka, Belina... To je rezultiralo sa 4 poraza u tom periodu, pa je na kraju osvojeno 4. mesto, sa velikim zaostatkom za šampionom od čak 13 bodova, i sa svega 4 boda više od tri poslednjeplasirane ekipe.
Miloš Milutinović je odigrao finale kupa protiv Radničkog, i bio strelac četrvtog gola, a nastupio je i u večitom derbiju nedelju dana kasnije. Ispostaviće se, nažalost, da su to bili njegov poslednji gol i poslednja utakmica koju će odigrati za Partizan. Vratiće se u klub tek četvrt veka kasnije...
