Za sezonu u kojoj će osvojiti svoju 8. titulu, Partizan nije doveo nijedno značajnije pojačanje, došao je samo ne mnogo poznati Milovan Jović iz beogradskog Rada, a crno - beli će se najviše pojačati u JNA, iz koje se vraćaju najbolji igrač Momčilo Vukotić, te Ivan Golac i Vlada Pejović.
Prvenstvo počinje dosta dobro, prvi, pokazaće se i jedini poraz u prvom delu sezone, Partizan će pretrpeti u 7. kolu, u Mostaru, a na čelo tabele izbijamo posle 9. kola, kada se na prvoj poziciji izjednačavamo sa Hajdukom, uz našu bolju gol razliku. U preostalih 9 kola (1978. je odigrano i prvo kolo drugog dela prvenstva), odigravamo samo još dva puta nerešeno uz 7 pobeda i godinu završavamo kao prvi, sa 30 bodova, 4 više od druge Zvezde i svega 7 primljenih golova u 18 utakmica.
U istom stilu Partizan nastavlja i u prolećnom delu prvenstva, jedini poraz pretrpećemo u Tuzli (3. uzastopni poraz od Slobode u gostima i 5. u poslednjih 9 gostovanja, bez ijedne smo pobede u tom periodu, tj, od povratka Tuzlaka u prvu ligu 1969. godine!). Za drugi deo sezone, već jaki Partizan pojačava se najboljim golgeterom Jugoslavije tog vremena, Slobodanom Santračem. Sani već na prvoj utakmici sa dva gola donosi pobedu protiv Zagreba i do kraja postiže ukupno 10 golova. Odlučujući period za osvajanje nove titule bio je između 26. i 30 kola, kada vezujemo 5 pobeda, dobivši Hajduk u gostima, kod kuće Dinamo sa čak 5:0, a na kraju, u utakmici koja je definitivno prelomila prvenstvo, Zvezdu (koja je prišla na dva boda zaostatka) sa 3:2. Derbi je bio odličan i vrlo uzbudljiv, Partizan je poveo, Zvezda preokrenula, pa preokrenuli i mi i na kraju pobedili sa 3:2, a golove za Partizan će postizati oni najbolji, Moca Vukotić dva, Santrač jedan.
Do kraja, u preostala 4 kola, kad je pitanje prvaka već skoro rešeno, Partizan ulazi pomalo opušteno, pa pobeđujemo jednom a tri puta odigravamo nerešeno, što je ipak sasvim dovoljno za 8. titulu šampiona. Poslednju utakmicu u sezoni odigrali smo kao domaćini protiv Sarajeva, na prepunom stadionu JNA, pred 50 000 ljudi. Pojavio se pre početka utakmice čak i pravi parni valjak na stadionu, a kapitenu i najboljem igraču, Momčilu Vukotiću, na oproštaju od kluba, uručen je buket od 500 karanfila, za 500 utakmica u Partizanu! Partizan je šampion, sa 5 bodova više od drugoplasirane Zvezde, a čak 15 od trećeg Hajduka. Ako smo dve godine ranije titulu osvojili pre svega zahvaljujući dobrim igrama protiv "malih" ekipa, ovoga puta smo i protiv najjačih protivnika igrali sjajno, pa je u 6 utakmica protiv članova velike četvorke izgubljen samo jedan bod!
U prvenstvu su priliku dobila 22 igrača, a čak četvorica (rekord) su odigrala sve utakmice. Osim ovog kvarteta (Borota, Vukotić, Stojković i Klinčarski) odlični su bili i Trifunović, Hatunić, Zavišić, Đurović kao i već spominjani Slobodan Santrač.
