Milinko Pantić
Koliko je važno za jednog sportistu da u karijeri ima i sreće, ali i nekog ko će verovati u njega i dati mu pravu šansu, primer Milinka Pantića govori kao malo koji drugi u našem fudbalu. Došao je u Partizan iz Jedinstva iz Malog Zvornika, kao talentovani osamnaestogodišnjak, u zimskom prelaznom roku sezone 1985/86. Premlad je bio tada za startnih jedanaest u jakoj konkurenciji kakva je bila u Partizanu u to vreme, ali je ipak dao svoj doprinos u borbi za titulu, pobedonosnim golom na gostovanju zagrebačkom Dinamu u pretposlednjem kolu šampionata, a u strelce se upisao i u čuvenom meču protiv Željezničara u narednom, poslednjem kolu. I sledeće sezone, takođe šampionske, retko je dobijao priliku, ulazivši u igru uglavnom sa klupe, a golgeterski učinak povećao je za jedan gol u odnosu na prethodno prvenstvo. Nažalost, i u trećoj sezoni u klubu igrao je vrlo malo, čak manje nego u prethodnoj, dok je narednu, 1988/89, proveo u JNA. Tek po dolasku iz vojske češće je dobijao priliku, mada je još uvek vrlo često ulazio u igru kao rezerva. Ta 1990. godina biće mu i poslednja u crno - belom dresu, s obzirom da je na pola sezone poslat na pozajmicu u Olimpiju, odakle će 1991. godine otići iz jugoslovenskog fudbala, i to u grčki Panionios.
U Panioniosu ga je sačekao bivši trener Moca Vukotić, kod koga je Pantić odmah dobio šansu i postao najbolji fudbaler kluba. Nažalost, ekipa je ispala iz prve lige (ali se već sledeće godine vratila), a Pantić će za 4 sezone koliko će provesti u klubu, odigrati ukupno 120 prvenstvenih utakmica, postići 51 gol i sve vreme biti ubedljivo najbolji igrač ekipe. U leto 1995. godine, nakon što je odigrao najbolju sezonu u Grčkoj, Milinku Pantiću se javio još jedan trener sa kojim je nekada radio u Partizanu - Radomir Antić, koji tek što je napustio klupu Ovijeda i postao novi trener slavnog madridskog Atletika. Mada su u klubu imali želju da dovedu nekog poznatijeg igrača na Pantićevoj poziciji (Prosinečki, Jokanović i Enco Šifo bili su u igri), Antić je uspeo da nagovori predsednika kluba Hesusa Hila da priliku treba dati malo poznatom fudbaleru atinskog Panioniosa, Milinku Pantiću. I tako se nekadašnji igrač Partizana, anonimni 29 - godišnjak, za kog jedva da je neko u Španiji čuo, našao u jednom od najvećih španskih klubova. Ostalo je istorija - dupla kruna u prvoj sezoni (jedina u istoriji kluba), titula najboljeg strelca Lige šampiona naredne sezone, bista koju je Hesus Hil naručio i koja danas stoji u muzeju kluba. Za tri godine koliko je Milinko Pantić proveo u Atletiku, ostavio je traga kao malo koji srpski fudbaler u nekom španskom klubu. Po odlasku iz Atletika, igrao je još dve sezone, prve za francuski Avr, dok je drugu, oproštajnu, proveo u Panoniosu, klubu u kojem je i započeo svoju internacionalnu karijeru.
Milinko Pantić je rođen 5. septembra 1966. godine u Loznici. Sa Partizanom je osvojio dve titule šampiona, 1986. i 1987. godine, a nastupio je i dva puta za reprezentaciju Jugoslavije.