Pred sezonu 53/54 liga je ponovo proširena na 14 klubova i bilo je ovo jedno od najuzbudljivijih i najzanimljivijih prvenstava Jugoslavije ikada. Sva četiri člana „velike četvorke“ do pred sam kraj šampionata borila su se za titulu. Za našu ekipu iz ove sezone može se reći da je to verovatno najbolji tim Partizana koji nije uspeo da osvoji titulu. Sastav nije značajnije menjan (Veselinović se vratio u Vojvodinu, a jedino bitno pojačanje je dolazak Božidara Pajevića, koji je stigao iz Budućnosti), ali je iz BSK-a došao novi trener Milovan Ćirić. Ili bolje reći, vratio se, pošto je Ćirić svoju trenersku karijeru počeo upravo u Partizanu, kao trener drugog tima podmlatka.
Partizan je prvenstvo započeo sa dve pobede, ali su onda usledila dva poraza (prvi u Zagrebu od Dinama sa 0:2, što je bila jedina utakmica prvenstva u kojoj nismo postigli gol), pa jedan nerešeni ishod, nakon čega je napravljena jedna strašna serija od 9 uzastopnih pobeda, sa čak 42 postignuta gola. U toj seriji, na svakom meču postignuto je bar po dva gola (drugi najduži takav niz u periodu do 91. godine ) a osma utakmica tog niza bilo je čuvenih 7:1 protiv Crvene zvezde, što će ostati najubedjivija pobeda nekog tima u večitim derbijima. Serija pobeda prekinuta je u 15. kolu, porazom od Sarajeva u gostima od 1:2, mada smo na poluvremenu vodili. To je bila i poslednja utakmica u godini, jer je drugi deo sezone započeo ranije, tj, za prolećni deo ostavljeno je manji broj utakmica (11), da bi se prvenstvo ranije završilo, te da bi ostalo više vremena za pripreme reprezentacije za svetsko prvenstvo u Svajcarskoj. Partizan je i u prolećnom delu sezone bio neporažen (poraz u Sarajevu bio je jedini u 22 utakmice nakon 4. kola) ali su 4 vezana nerešena ishoda u martu i početkom aprila, bila presudna da ne preteknemo rivale u borbi za titulu. Na kraju smo postali vicešampioni (po prvi put), a za utehu nam je ostalo da smo igrali najefikasniji fudbal, sa čak 77 postignutih golova, a po prvi put (i jedini do raspada SFRJ) desilo se da imamo četvoricu igrača sa dvocifrenim brojem golova. Najbolji među njima, Stjepan Bobek, postao je i najbolji strelac pvenstva.
U kupu smo dogurali samo do četvrtfinala, a tamo nas je zaustavio Dinamo u spektakularnoj utakmici koja je završena 5:5 i to nakon vođstva Zagrepčana od 5:2, nekih 25 minuta do kraja. Utakmica će ući u anale i po dva promašena penala iz igre Stjepana Bobeka (i golman Stojanović nije iskoristio jedan), uz još jedan neiskorišteni u penal seriji.
