Nova sezona donela je i novog trenera. Posle punih 5 godina, sa klupe Partizana otišao je legendarni Ilješ Špic, a njegova zamena bio je Toni Pogačnik. Kako je FSJ u februaru 1952. odlučio da se sistem takmičenja vrati na stari, to jest, jesen – proleće i da sledeća sezona započne 31. avgusta, ova sezona bila je znatno skraćena i odigrana po posebnom sistemu. 12 ekipa je, naime, podeljeno u dve gupe, a nakon 10 odigranih kola, po dve provoplasirane ekipe pravile su novu grupu u kojoj se vodila borba za titulu šampiona, a preostale klubovi su takođe nastavljali takmičenje za plasman od 5. do 8. mesta (3. i 4. iz prve faze), odnosno 9. do 12. mesta (5. i 6. iz prve faze). Kup te godine nije ni odigran.
Partizan je slabo odigrao u svojoj grupi, zabeležio tri poraza u prvih 5 kola, popravio se u nastavku, ali 6 pobeda i 4 poraza bili su dovoljni samo za treće mesto, te borbu za plasman od 5. do 8. mesta. Na kraju smo zauzeli 6. mesto, što će biti najslabiji plasman Partizana u prvih 20 godina prvenstava (do 1966.). Možemo reći da su najznačajniji događaji ove jako loše sezone dolasci dva velika igrača, dve buduće legende Partizana, Branka Zebeca i Miloša Milutinovića, koji su u klub stigli u drugom delu sezone.