Ono što legendarni Miloš Milutinović nije ostvario kao igrač, kao trener jeste, i to već u prvoj sezoni u svom Partizanu. Postao je šampion Jugoslavije! Prekinut je niz od četiri vrlo loše sezone, u kojima Partizan ne da nije bio u konkurenciji za titulu već nije uspeo nijednom da se kvalifikuje ni za Evro kupove. Sezona nije počela tako ubedljivo, u prve četiri utakmice zabeležene su po dve pobede i dva poraza, od kojih onaj u Skoplju sa katastrofalnih 0:5. No, "petarda" od Vardara nije uzdrmala Partizana, pa je već u sledećem kolu Vojvodina ispraćena kući sa istim rezultatom, a započeta je i lepa serija od 13 utakmica bez poraza ( 8 pobeda i 5 nerešenih ishoda) koja je trajala sve do kraja jesenjeg dela prvenstva.
Posebno vredna pobeda iz jeseni te 1982. je ona ostvarena u 12. kolu u Zagrebu, protiv aktuelnog šampiona i najvećeg rivala u borbi za titulu - Dinama. Bio je to susret prvo i drugoplasirane ekipe (Dinamo 18, Partizan 16 bodova) pred oko 45 000 gledalaca, a crno-beli su pobedili sa 4:3 , uz dva gola Dragana Mancea, te po jedan Moce Vukotića i Zvonka Živkovića.
Partizan je, dakle, u odličnoj formi tih meseci, pa zahvaljujući pobedi u Zagrebu i već spomenutoj seriji utakmica bez poraza, jesenji deo sezone završava na prvom mestu. Proleće je, međutim, loše pocelo za crno-bele. Dva minimalna poraza, u Osijeku i kod kuće od Sarajeva, te nerešeni ishod u Rijeci (kad se doda i remi u Mostaru u poslednjem kolu jesenjeg dela prvenstva, to je bila serija od 4 utakmice bez pobede, najduži takav niz u sezoni) značili su pad na 2. mesto na tabeli iza Dinama. Serija loših rezultata i igara prekinuta je sa ubedljivih 4:0 protiv Vardara, a ostvaren je još jedan dvocifren niz utakmica bez poraza, koji je trajao sve do 30. kola i poraza 2:3 od Budućnosti u gostima. Poslednja, i najvažnija od tih 10 utakmica iz serije je i drugi veliki derbi protiv Dinama. Kako je JNA bio zauzet zbog priprema za slet, odigran je na stadionu Crvene zvezde, pred oko 86 000 gledalaca, što je apsolutni rekord za bilo koju utakmicu odigranu u prvenstvima Jugoslavije izuzev "večitog derbija". Bio je to još jedan spektakularni meč aktuelnog i budućeg šampiona, Dinamo je na poluvremenu vodio sa 2:0, a Partizan u nastavku stigao do izjednačenja golovima Trifunovića iz penala i Dragana Mancea. Partizan je prvo mesto na tabeli preuzeo posle 26. kola i remija u Vinkovcima, a tih nedelja u posebno dobroj formi bio je Dragan Mance, koji je 9 od svojih 15 golova u sezoni, postigao u 8 utakmica izmedju 24. i 31. kola. Pobeda u tom 31. kolu, i to protiv "večitog" rivala od 3:2, gotovo da je obezbedila titulu, a dvostruki strelac u večitom derbiju, bio je upravo Mance. Nakon Zvezde, pobeđena je sa 2:1 i Sloboda u Tuzli, a ovog puta dva gola postigao je Zvonko Varga. Nakon tog 32. kola, titula je bila sasvim blizu, pa ni minimalni poraz u Splitu, te remi kod kuće sa Veležom, nisu bili dovoljni da Partizan bude svrgnut sa prvog mesta. Osvojena je nova titula šampiona, 9. u istoriji kluba.
