U novu sezonu Partizan ulazi drastično oslabljen. Moca odlazi u JNA (Kao i Golac, Pejović i Aranđel Todorović), Bjeković u Nicu. Dolazi nekoliko solidnih pojačanja - Borota, Hatunić, kao i Sava Paunović iz kragujevačkog Radničkog. Ipak, bez dvojice svojih najboljih fudbalera godinama unazad, jasno je da Partizan ima minimalne šanse da odbrani titulu.
Već na samom startu se pokazalo da su ova predviđanja sasvim realna, prvo kolo i poraz u Banja Luci. U narednim kolima Partizan uglavnom pobeđuje kući i skoro redovno gubi u gostima (7 puta u 8 gostovanja!), pa je posle 14. kola na deobi 11. i 12. mesta sa ekipom Budućnosti, sa 13 bodova i gol razlikom 13:14. U oktobru, Tomislav Kaloperović napušta Partizan i odlazi u Fenerbahče, a na klupi ga nasleđuje Jovan Miladinović. Partizan će u poslednja tri jesenja kola dva puta pobediti, uz jedan nerešen ishod, i prvi deo sezone završiti na deobi 7. i 8. mesta sa Hajdukom. Dve ubedljivo najbolje ekipe iz prethodne sezone, sada su, eto, tek u sredini tabele...
U pauzi između dva dela sezone, Partizan dobija novog trenera. Znalo se od samog početka da je Miladinović samo privremeno na klupi i da se traži pravo rešenje. To je bio Ante Mladinić, kome će pomoćnik biti upravo Jovan Miladinović. U prolećnom delu sezone Partizan igra daleko bolje, gubi samo dva puta (Titograd i Tuzla), a dobija i večiti derbi. Cele sezone, pa tako i u proleće, Partizan je odličan kod kuće i prvenstvo završava bez ijednog poraza kao domaćin, primivši pritom na svom terenu samo 7 golova, ne dozvolivši nikome sem OFK - u (bilo je 3:2) da postigne više od jednog gola na JNA. Daleko slabije igre u gostima (samo tri pobede, dve u prolećnom delu, u dva poslednja gostovanja) "zaslužne" su što plasman nije bio bolji. Zauzeto je na kraju 4. mesto, a plasman u kup UEFA izmakao je samo zbog slabije gol razlike od trećeplasirane Slobode. S obzirom na loš start, sasvim dobar plasman na kraju prvenstva.
Najbolji strelac Partizana u prvenstvu bio je Pavle Grubješić, dugogodišnji prvotimac, koji je tek ove sezone standardan u prvih 11. Grubješić je postigao 13 golova (koliko i u svim preostalim sezonama u Partizanu!), a u vezi njegovih golova ove sezone evo nekih mojih zapažanja i zanimljivosti. Grubješić se, naime, u strelce upisivao na 9 utakmica (dva puta je postizao po 3 gola na meču) i Partizan nijednu od ovih utakmica nije izgubio, 6 puta je pobedio, 3 puta odigrao nerešeno. Grubješić je naročito dobar bio u prvom delu sezone, kada je svojim golovima (10, svi ostali igrači Partizana zajedno 11!) držao Partizan u životu, a od 6 utakmica na kojima je bio strelac, Partizan je pobedio na 5! U onih prvih, jako loših 14 kola (tada je Grubješić postigao sve svoje "jesenje" golove, dakle 10, a svi ostali igrači 6!), Partizan je pobedio samo jednom (2. kolo) kada Grubješić nije bio strelac! Dobru sezonu sem Grubješića imali su i ovosezonska pojačanja Borota i Hatunić, kao i mladi Nenad Stojković i Dževad Prekazi. Odbrana je bila daleko bolji deo tima (manje golova od Partizana primila je samo Rijeka), pošto smo po efikasnosti bili tek 15. u ligi, pa je čak i Napredak, koji je ispao, bio efikasniji za jedan gol!
U domaćem kupu, Partizan je nastavio po starom, ispao je u drugom kolu, dok je u Kupu šampiona eliminisan na startu od Dinama iz Kijeva, jedne od najboljih evropskh ekipa tog vremena, koju je sa klupe predvodio veliki Valerij Lobanovski, a na terenu osvajač zlatne lopte za prethodnu godinu, Oleg Blohin.
Sve skupa, sezona jeste bila neuspešna (zahvaljujući lošem prvom delu sezone, pre svega), ali se u igri videlo da Partizan može daleko bolje i da će već u narednoj sezoni biti ponovo pretendent na sam vrh naše lige.
