Vladislav Đukić

Fudbal je počao da trenira u Goču iz rodne Vrnjačka Banje, odakle je otišao u kraljevačku Slogu. Afirmaciju je stekao u Napretku, a na prvoligšku scenu stupio je početkom 1987. godine u Prištini, gde je stigao kao zamena za Fadilja Vokrija, koji je par meseci ranije prešao u Partizan. Posle samo godinu dana vrlo dobrih nastupa za Prištevce, početkom 1988. godine, stopama Vokrija, krenuo je i Đukić, koji je došao među crno - bele zajedno sa klupskim drugom, Zoranom Batrovićem. Solidan je Đukić bio u Partizanu tih godinu i po, postigao je okruglo 20 golova u svim takmičenjima, od kojih su partizanovcima posebno u sećanju ostali po dva protiv Crvene zvezde (jedan u prvenstvu, jedan u kupu) i Rome u Kupu UEFA.

U leto 1989. godine, Vladislav Đukić je prešao u Ćezenu, člana serije A, tada, ali se već posle godinu dana, a na poziv Miloša Milutinovića, vratio u Partizan. Imao je u toj sezoni nešto slabiju minutažu nego u prvom boravku u klubu, u sledećoj je igrao još manje, pa se 1992. godine vratio u Napredak, u kome će na kraju sezone 1992/93, sa samo 31. godinom, i okončati karijeru. Oprobao se i u trenerskom poslu, a između ostalih, vodio je ekipe Napretka i niškog Radničkog.

Vladislav Đukić je rođen 7. aprila 1962. godine u Vrnjačkoj Banji, a sa Partizanom je osvojio kup Jugoslavije 1989 godine. Nastupio je dva puta za reprezentaciju Jugoslavije i postigao jedan gol, a bio je i deo tima na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. godine.