Miodrag Bajović

U Partizan je došao 1985. godine, iz nikšićke Sutjeske, tada drugoligaša, i to zajedno sa mlađim bratom Miloradom. Bilo je to leto kada je Partizan posle dužeg vremena doveo jedno atraktivno pojačanje (Vlado Čapljić), tako da se na braću Bajović nije mnogo obraćala pažnja. Očekivanja od iskusnog beka, koji je u svojoj 26. godini trebalo da debituje u prvoj ligi, nisu, dakle, bila naročito velika. U to vreme u klubu je još uvek bio, na poziciji desnog beka neprikosnoveni, Miodrag Radović, tako da je stariji od braće Bajović za prvi tim debitovao tek u martu 1986. godine, nakon Radovićevog odlaska u inostranstvo.

U drugom delu svoje debitantske prvoligaške sezone, kao i u naredne dve, Miodrag Bajović je standardan i skoro nezamenjiv na poziciji desnog beka, da bi u poslednje dve sezone u klubu status standardnog izgubio, pa je često utakmice započinjao kao rezerva. Posle odlaska iz Partizana, 1990. godine, Bajović je odigrao još po jednu sezonu za Sutjesku i Mogren, u kome je 1992. godine okončao igračku karijeru. Nikad zvezda, nikad kandidat za reprezentaciju, solidan klupski igrač i ništa više, bio je Miodrag Bajović. Ipak, s obzirom na stanje u našem klubu poslednjih par sezona, pogotovo u trenutku dok ovo pišem (31. avgust 2020.) mislim da bi velika većina partizanovaca poželela danas Miodraga Bajovića u našem timu.

Miodrag Bajović je rođen 17. oktobra 1959. godine u Nikšiću, a sa Partizanom je osvojio dve titule prvaka - 1986. i 1987. godine, kao i kup Jugoslavije u sezoni 1988/89.