Petar Borota

Dete OFK Beograda, branio za plave sa Karaburme punih 6 sezona, dok 1976. godine nije prešao u Partizan. A poslednja utakmica u dresu OFK - a bila je ona čuvena sa Hajdukom, u poslednjem kolu prvenstva, kada su Splićani propustili šansu da pobedom osvoje titulu šampiona. Tako je Petar Borota, kao jedan od najboljih igrača OFK - a na tom meču, pre nego što je i postao naš igrač, dao svoj doprinos u osvajanju tiule Partizana. Prvi golman Partizana je od starta, u drugoj sezoni, onoj šampionskoj, nije propustio nijednu utakmicu, i bez dileme, među najzaslužnijima je za titulu osvojenu u velikom stilu. Naredna sezona nije bila ni izbliza tako dobra, ni za Partizan, ni za samog Borotu. U razmaku od samo dva meseca, pravi ona dva čuvena velika kiksa, protiv drezdenskog Dinama i u večitom derbiju, i karijera Petra Borote u Partizanu je okončana. Derbi je bio u pretposlednjem kolu prvenstva, u poslednjem brani Zalad, a Borota na početku prolećnog dela šampionata odlazi iz Partizana. Mnogo dobrih odbrana, utakmica bez primljenog gola, čak 18 u sezoni kada je osvojena titula, sve se to zaboravi i ode u drugi plan. Jednostavno, greške golmana se pamte mnogo duže negoli kiksevi drugih igrača odbrane ili promašeni ziceri napadača, pa ni sa Borotom nije bilo drugačije.

U martu 1979. Borota potpisuje za londonski Čelsi, u to vreme ne tako veliki klub kakav je danas. Čelsi ispada iz Prve divizije na kraju te sezone, a Borota ostaja u klubu i naredne tri godine. Prve sezone u Drugoj diviziji, Čelsiju samo zbog slabije gol razlike izmiče povratak u najjači rang, 1980. Borota postaje kapiten, a naredne godine biva proglašen za najboljeg igrača kluba. Iz Čelsija odlazi 1982. godine. Bio je neko vreme član Brentforda, gde nije uopšte branio, a poslednje 4 sezone u karijeri provodi u Portugaliji, u Portimonenseu, Boavisti i Portu.

Branio je za mladu reprezentaciju na 27 utakmica, a za A selekciju ubeležio je 4 nastupa. Petar Borota bio je originalan i ekscentričan kao malo koji jugoslovenski fudbaler. U mladosti je učestvovao na auto trkama, prvi je počeo da nosi bermude, što će slediti mnogi naši golmani, a bavio se i slikarstvom, pa je imao čak i nekoliko samostalnih izložbi. Da, nisam zaboravio navodno ulaženje u gol po kačket, nakon odbranjenog penala, ali, kako se skoro sigurno radi u urbanoj legendi, bilo bi nefer pripisati junaku ove priče i takav jedan "biser".

Petar Borota je rođen u Beogradu 5. marta 1952. godine, a umro u Đenovi 12. februara 2010. godine. Sahranjen je na novom groblju u Beogradu. Sa Partizanom je osvojio titulu u sezoni 1977/78.