Jusuf Hatunić

Afirmaciju je stekao u tuzlanskoj Slobodi i početkom 70 - tih postao provtimac, debitovao čak i u reprezentaciji. Navijači Partizana "upoznali" su ga u oktobru 1974. godine, kada je posle jednog neopreznog starta slomio nogu mladom Zoranu Raciću, koji se nakon te povrede nikada nije vratio fudbalu. Malo koji partizanovac je tada mogao da očekuje da će se Jusuf Musa Hatunić, inače i sam navijač Partizana (idol mu je bio Velibor Vasović), nepune dve godine kasnije naći u crno - belom dresu... Odmah je zauzeo mesto u startnoj postavi i postao jedan od stubova odbrane koja će dominirati u sezoni 1977/78 i značajno doprineti superiorno osvojenoj tituli šampiona. Bez obzira na nemio događaj iz oktobra 1974. Hatunić je prihvaćen od navijača, koji su cenili njegovu borbenost i izgaranje na terenu. Iako je ostao upamćen pre svega po izuzetnoj fizičkoj snazi, Jusuf Hatunić uopšte nije bio fudbalska neznalica, već je bio i sasvim solidno tehnički potkovan. Iz Partizana je otišao na polovini nesrećne sezone 1978/79, i to u Galatasaraj, ali se vrlo brzo vratio u klub, u avgustu 1979. godine. Po drugi put odlazi 1981. godine, u tada drugoligaša Rad, gde će 1983. završiti karijeru. Ostao je da živi u Beogradu, a 1991. godine, kada mu nije bilo još ni 41, iznenada je preminuo.

Jusuf Hatunić je rođen 17. oktobra 1950. godine u Dobošnici, nedaleko od Tuzle, a umro u Beogradu, 11. maja 1991. godine. Sa Partizanom je osvojio titulu šampiona 1978. godine. Za reprezentaciju Jugoslavije, odigrao je 8 utakmica.