Borislav Đurović

Rođeni Nikšićanin, ponikao je u Sutjesci, sa kojom je, kao najmlađi igrač ekipe, izborio prvoligaški status 1971. godine. Igrao je za svoj matični klub i u Prvoj ligi, a kada je u drugoj sezoni Sutjeska ispala, Đuroviću se nije ponovo igralo u drugoj ligi, pa je poželeo da promeni klub. Partizanov večiti rival, Crvena zvezda, prva je pokazala interesovanje, ali je Partizan bio uporniji i konkretniji, pa je Gajica, nadimak po kome je Borislav Đurović bio poznat, trebalo da te 1973. godine obuče crno - beli dres. Ipak, to se nije desilo, Sutjeska nije htela da se odrekne svog ponajboljeg igrača, te je stopirala njegov prelazak u Partizan. Dve godine je trebalo Đuroviću da najzad zaigra za naš klub, prvu je proveo u JNA, u drugoj je samo trenirao sa klubom, da bi najzad, 1975. godine, postao naš član.

I odmah u prvoj sezoni, Gajica Đurović, kao jedan od najstandardnijih, postaje šampion sa Partizanom. Igrač velikog srca, borben, hrabar, oštar, Borislav Đurović bio je jedan od stubova odbrane Partizana svih 5 sezona koliko je proveo u klubu, a naravno, veliki doprinos dao je i u osvajanju druge titule prvaka, 1978. godine. Nekadašnji višestruki omladinski reprezentativac (30 nastupa!), čak i kapiten, i pored standardnih igara za dvostrukog šampiona, nikada nije zaigrao za A reprezentaciju. Bio je nekoliko puta u užem izboru, sedeo na klupi u meču protiv Španije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, ali debitovao nije.

Iz Partizana je otišao 1980. godine, u ekipu Valjadolida, gde se posle jedne sezone oprostio od fudbala. Po završetku karijere vratio se u svoj Partizan i zaposlio se u klubu kao komercijalista. 25. aprila 2003. godine, Gajica Đurović iznenada je preminuo.

Borislav Đurović je rođen u Nikšiću, 18. marta 1952. godine, a umro u Beogradu, 25. aprila 2003. godine. Sahranjen je u rodnom gradu, a posle njegove smrti, FK Partizan je u znak sećanja na svog bivšeg igrača i velikog čoveka, u centru Nikšića podigao spomen - česmu.