Slobodan Rojević

U Partizan je došao 1981. godine iz drugoligaša Sutjeske, tako da je u najjačoj ligi debitovao tek sa pune 23 godine. Što, doduše, s obzirom na jačinu jugoslovenskog klupskog fudbala u to vreme, i nije bila tako retka pojava. U toj prvoj sezoni odigrao je nešto više od polovine prvenstvenih utakmica, ali je zato u preostale 4 sezone jedan od najstandardnijih u timu, pa je propustio svega 13 utakmica u prvenstvu i nijednu u domaćem kupu ili Evropi. Jednostavno, kad je Partizan tih godina u pitanju, postojala je jedna konstanta - u dresu sa brojem 3, gledaćete Slobodana Rojevića.

Za reprezentaciju Rojević nije odigrao nijednu utakmicu. Bilo je kvalitetnih levih bekova u našem fudbalu tih godina, nije sporno, ali, da standardni i nezamenjivi starter dvostrukog šampiona ne dobije baš nijednom šansu, makar u nekom prijateljskom meču, mislim da je bila nepravda. Ipak, sam Rojević je na pitanje o reprezentaciji svojevremeno dao sledeći odgovor: "Znate, meni nije žao što nisam ostavio traga u reprezentaciji, moj životni san se ispunio što sam igrao za Partizan. To je dosta za jedan život." Izjava baš onakva kakav je bio i sam Slobodan Rojević - skroman i odan klubu u kojem je proveo najlepše godine karijere. Iz Partizana je otišao nakon osvajanja druge titule, 1986. godine, i to u švajcarski Sion, odatle u Iverdon, a karijeru je zavšio u Fribugu, 1991. godine, gde je i nastavio da živi i radi kao trener u mlađim kategorijama.

Slobodan Rojević je rođen u Nikšiću 30. aprila 1958. godine, a sa Partizanom je osvojio dve titule šampiona - 1983. i 1986. godine.