Čedomir Lazarević

Fudbal je počeo da trenira za vreme rata, u beogradskom Uskoku, a posle oslobođenja, zajedno sa svojim drugom, Mindom Jovanovićem, pristupio je tek formiranom Metalcu, budućem BSK - u, odnosno, OFK Beogradu. Nakon odsluženog vojnog roka, polovinom 1947. godine, prešao je u Partizan. U prvih nekoliko sezona delio je vreme na terenu sa Brozovićem, Firmom, Čolićem, Belinom, da bi tek od sezone 1953/54 bio nešto češće u startnoj postavi. Baš kao na početku, tako je i na kraju svoje karijere, u poslednjih nekoliko sezona, Čedomir Lazarević češće bio na klupi ili tribinama, negoli na terenu, pošto su prednost imali Bruno Belin i nova mlada nada, Fahrudin Jusufi. Čedomir Lazarević se od fudbala oprostio u sezoni 1958/59, jedanaestoj uzastopnoj u Partizanu, po čemu je (zajedno sa Vladom Pejovićem) odmah iza rekordera Stjepana Bobeka, koji je igrao u 13 uzastopnih sezona za naš klub.

Tri godine nakon što se oprostio od fudbala, Čedomir Lazarević je nastradao u saobraćajnoj nesreći na putu Beograd-Zagreb, zajedno sa bivšim klupskim drugom Brunom Belinom, te fudbalerom beogradskog Radničkog Vladimirom Josipovićem i plivačem Borisom Škanatom. U spomen na dvojicu poginulih fudbalera, kao i 8 godina kasnije nastradalog Branka Nadovezu, Partizan je svoju omladinsku školu nazvao “Belin – Lazarević – Nadoveza”.

Čedomir Lazarević je rođen u Beogradu, 5. oktobra 1926. godine, a nastradao u saobraćajnoj nesreći 20. oktobra 1962. godine, nadomak Beograda. Sa Partizanom je osvojio titulu prvaka 1949. godine, kao i dva kupa Jugoslavije, 1954. i 1957. godine.