Partizanopedia

Fan-sajt, posvećen statistici i istoriji fudbalskog kluba Partizan



Vuk Rašović

Vuk Rašović

Dete Partizana, Vuk Rašović je debitovao za prvi tim u poslednjem kolu sezone 1992/93, ali nakon toga za njega nije bilo mesta u klubu, pa je afirmaciju stekao u Radu, za koji je nastupao 4 sezone. Posle Rada, odigrao je jednu sezonu i za Slaviju iz Sofije, a onda, napokon, 1998. godine, kao već zreo igrač od punih 25 godina, našao se ponovo u svom matičnom klubu. Igraće, vrlo solidno, naredne tri i po godine za Partizan, osvojivši pritom dve titule i jedan kup. Proslavio se golovima (iz penala, doduše) protiv Njukasla, ali isto tako i vrlo dobrim čuvanjem Alana Širera, ponajboljeg napadača Premijer lige tog vremena. Iz Partizana je otišao u decembru 2001. godine, i to u ekipu Krila sovjetov, a odatle u Kanzas Siti, u kome će nakon povrede i samo jedne odigrane utakmice, Vuk Rašović završiti igrački karijeru. U periodu od 1997. do 2001. godine, nastupiće i 5 puta za reprezentaciju Jugoslavije


Trenersku karijeru započeo je u mlađim kategorijama Partizana, a 2008. godine postao je deo stručnog štaba Slaviše Jokanovića, mesto koje će zauzimati i kod Aleksandra Stanojevića. Prvi samostalni trenerski posao dobiće u Partizanovoj filijali Teleoptiku, a trener prvog tima postao je u finišu sezone 2012/2013, nakon smene Vladimira Vermezovića. Imao je Partizan tada, 5 kola pre kraja prvenstva, dva boda viška od Crvene zvezde, a pred Rašovićem je bio zadatak da tu prednost sačuva i donese 6. uzastopu titulu Partizanu. Zadatak je uspešno obavljen, Partizan je pobedio u svih 5 preostalih kola, a odlučujuća pobeda bila je, naravno, u večitom derbiju, rešenom golom Miloša Jojića u 90. minutu utakmice.


Osvajanje titule (za koju je, naravno, zasluge imao i smenjeni Vermezović) značilo je da Rašović ostaje na klupi Partizana i za narednu sezonu. Ova pak nije bila tako uspešna, Partizan je eliminisam u kvalifikacijama za Ligu šampiona od bugarskog Ludogoreca, a onda i u kvalifikacijama za Ligu Evrope od malo poznatog švajcarskog Tuna. U prvenstvu je išlo nešto bolje, pa je Partizan na kraju jesenjeg dela imao dva boda prednosti u odnosu na Crvenu zvezdu, ali je Vuk Rašović smenjen, a Partizan bodovnu prednost nije zadržao, pa je niz od 6 uzastopnih titula prekinut. Stoji svakako da je za osrednje igre u prvenstvu (dva poraza i tri remija u jesenjem delu) kriv i sam Rašović, ali, mora se reći i da je Partizan u sezonu ušao sa dosta slabijim timom od onog sa kojim je završio prethodnu sezonu. Otišli su skoro svi najbolji igrači - Mitrović, Ivanov (ova dvojica bili su, doduše, u timu u evropskim utakmicama), Lazar Marković, Jojić, Smiljanić... Previše odlazaka i premalo kvalitetnih pojačanja, jednostavno moralo je da se odrazi na igru u rezultate. Posle Partizana, Vuk Rašović je trenirao Dinamo iz Minska, zatim kratko vreme Napredak, a onda i Al Fajsali iz Saudijske Arabije, odnosno Al Dafru iz Emirata.


Vuk Rašović je rođen 3. januara 1973. godine u Dortmundu, osvojio je kao igrač dve titule (1993. i 1999.) i kup (2001.) a kao trener jednu titulu sa Partizanom. Otac Branko takođe je bivši igrač Partizana.



Sezona Prvenstvo Kup Evro kupovi Ukupno
U G U G U G U G
1992/93 1 - - 1
1998/99 17 6 6 1 6 2 29 9
1999/2000 18 0 1 0 7 0 26 0
2000/01 26 0 4 0 4 0 34 0
2001/02 9 0 1 0 1 0 11 0
Ukupno 71 6 12 1 18 2 101 9