Nenad Bjeković junior

Minut 67. poslednje prvenstvene utakmice sezone 1991/92, Rad - Partizan 1:2, kada mladi Nenad Bjeković ulazi u igru umesto skoro isto toliko mladog Dejana Markovića, zaslužuje da se nazove istorijskim kada je FK Partizan u pitanju. Desilo se, naime, po prvi put u istoriji, da sin nekog bivšeg fudbalera Partizana zaigra za prvi tim u jednoj takmičarskoj utakmici. U godinama koje će slediti, još dosta sinova bivših Partizanovih fudbalera (Paunović, Rašović, Grubješić, Zavičić, Šćepovići) igraće u prvom timu, ali, eto, čast da bude prvi, imao je Nenad Bjeković.

U narednoj, šampionskoj sezoni, međutim, Bjeković mlađi nije uopšte dobijao priliku, pa je status prvotimca stekao tek od sezone 1993/94. Sledeća, 1994/95 bila mu je najuspešnija u karijeri, zapravo i jedina u Partizanu u kojoj je bio standardan u prvoj postavi. Postigao je te 1995. godine i vodeći gol u antologijskom stotom večitom derbiju i još jednom postao deo istorije kluba u kom je ponikao. Na kraju ove sezone Bjeković je prešao u slavni Olimpik iz Marseja, gde će se zadržati jednu sezonu, isto koliko i u Nantu i Šatorou, da bi se 1998. godine vratio u Partizan, da odigra još jednu sezonu za svoj matični klub.

Sledeći klub u Bjekovićevoj karijeri bio je AEK, gde se ponovo susreo sa svojim trenerom Ljubišom Tumbakovićem, a posle Grčke, Bjeković će igrati još u Holandiji (Fortuna Sitard), i Belgiji - Lomel, u kome će 2003. godine i okončati karijeru.

Nenad Bjeković junior rođen je u Beogradu, 17. februara 1974. godine. Sa Partizanom je osvojio dve titule prvaka, 1994. i 1999. godine, kao i Kup Jugoslavije 1994. godine. Karijera mlađeg Bjekovića, naravno, nije bila ni blizu uspešna kao očeva, ali, treba reći i da je još u kadetskom uzrastu doživeo tešku povredu koja je je značajno usporila njegov fudbalski razvoj. Da nije bilo te povrede, realno je pretpostaviti da bi i razlika u ostvarenom između oca i sina bila bar malo manja...