Milan Smiljanić
Splavovi, provod, lepotice, starlete... Za većinu navijača Partizana, na spomen imena Milana Lole Smiljanića, ovo su, a ne teren i igra, prve asocijacije. Ipak, treba biti pošten i reći da je Smiljanić u svojim najbojim danima bio vrhunski fudbaler. Problem je samo što su ti najbolji dani jednostavno prekratko trajali...
Dete je Partizana, ponikao u generaciji (između ostalih) sa jednako talentovanim i jednako "nestašnim" Stefanom Babovićem, sa kojim je trebalo da u godinama kada su debitovali za seniorski tim, bude nosilac igre Partizana. To se nažalost nije desilo, odigrali su zajedno svega par utakmica, pre nego što je Babović otišao u OFK Beograd. U narednoj sezoni, 2006/2007, vrlo slaboj za klub, najmanje kriv za loše igre i plasman, bio je upravo mladi Smiljanić, najbolji igrač naše ekipe. Baš iz te sezone datira i ona njegova čuvena izjava nakon pobede u večitom derbiju. Dobre igre su mu donele angažman u španski Espanjol, gde je igrao odlično u prvoj sezoni, pa je postao i član reprezentacije, za koju je odigrao 6 utakmica i postigao jedan gol. U narednoj sezoni nije bio tako uspešan, pa je sledeće godine poslat na pozajmicu u Sporting iz Lisabona. Po povratku iz Portugalije, usledila je još jedna pozajmica, ovog puta u Partizan. Stigao je na pozajmicu u leto 2010. godine, učestvovao u pohodu na još jednu Ligu šampiona, osvojio duplu krunu, a nakon isteka ugovora sa Espanjolom, naredne godine, kao slobodan igrač, potpisao je ugovor sa Partizanom. U te tri sezone svog drugog boravka u Partizanu, osvojio je isto toliko titula, odigravši, sasvim dobro, skoro 90 utakmica u svim takmičenjima.
Drugi rastanak (verovalo se i konačni) sa Partizanom usledio je u leto 2013. godine, kada je otišao u turski Genčlerbirligi. Skoro da uopšte nije igrao za klub iz glavnog grada Turske, pa je u narednim sezonama promenio još nekoliko ekipa. Igrao je najpre, vrlo dobro i standardno, za Makabi iz Netanje, pa onda jednu sezonu za australijski Pert Glori, a poslednji inostrani klub u karijeri, pokazaće se, bio mu je još jedan izraelski, Hapoel iz Aškelona, gde je bio jedan od najboljih igrača ekipe.
Juna 2018. godine, na opšte iznenađenje navijača Partizana (i zgražavanje mnogih, neću da preteram ako to kažem) nekadašnji loš momak, Milan Lola Smiljanić, po drugi put se vratio kući. Teško je reći zašto, tek, eto njega u klubu, ulazi povremeno u igru, i ima već 30 - ak nastupa.
Milan Lola Smiljanić, rođen je 9. novembra 1986. godine u Kalmaru, u Švedskoj. Sa Partizanom je osvojio tri titule prvaka (2011, 2012. i 2013.) i dva kupa Jugoslavije - 2011. i 2019. godine.