Mane Bajić

Protimac Partizana postao je kao osamnaestogodišnjak i u prvih nekoliko godina retko je dobijao šansu. Tek od sezone 1965/66, sada već iskusniji, postaje standradni član startne postave i taj status zadržava sve do odlaska iz kluba. Bio je vrlo važan deo ekipe u pohodu na finale Kupa evropskih šampiona (odigrao je 8 utakmica, propustio je samo prvi meč sa Spartom). Ostao je u klubu nakon briselskog finala još punih 5 sezona, najduže od svih koji su igrali u tom finalnom meču. Sve vreme standardan i gotovo nezamenjiv, Mane Bajić će u jednom trenutku, od 1966. pa do 1968. godine, povezati čak 90 uzastopnih prvenstvenih nastupa, što je drugi najduži takav niz u istoriju kluba, odmah iza Šoškićevih 92 meča. Iz Partizana, Bajić je otišao 1970. godine, u Olimpik iz Lila, gde će odigrati poslednje dve sezone u karijeri, zabeleživši za francuskog prvoligaša 38 nastupa, uz 4 postignuta gola.

Mane (pravo ime Manojlo) Bajić je rođen 7. decembra 1941. godine u Beogradu, a umro u istom gradu, 6. marta 1994. godine, od posledica saobraćajne nesreće. Sa Partizanom je osvojio dve titule šampiona, 1963. i 1965. godine, i igrao u finalu Kupa evropskih šampiona 1966. godine. Za reperezentaciju Jugoslavije, nastupio je dva puta.