Josip Pirmajer

Dete FK Novi Sad u kome je ponikao, član Partizana postao je kao 20 - godišnjak, na pola sezone 1963/64. I od samog početka zauzeo mesto startera, koje je "čuvao" sve do odlaska iz kluba. Bio je među najzaslužnijima za titulu iz sezone 1964/65 (i odigrao najviše mečeva u prvenstvu posle Vladice Kovačevića), a isto tako i za za plasman u finale Kupa šampiona naredne sezone, kada je proveo svaki minut na terenu u tih 9 mečeva, uz jedan postignut gol. Ostao je u klubu i nakon briselskog finala, i u te dve sezone koliko je još nastupao za Partizan, bio sigurno jedan od najboljih igrača, a u onoj drugoj, poslednjoj u Partizanu, i najbolji klupski strelac, sa 10 prvenstvenih golova. Bio je dosta mlad kada je došao u Partizan, a kada je 1968. godine prešao u Vojvodinu, bilo mu je tek 24 godine, što će reći da u najboljim godinama za jednog fudbalera, on nije igrao za Partizan. Šteta, sa Pirmajerom u timu još 4 godine, koliko je ostao u jugoslovenskom fudbalu, Partizan bi bio daleko jači, i ne verujem da bi baš svake od te 4 sezone klub ostao bez trofeja. Iz Vojvodine, Pirmajer je otišao u francuski Nim, za koji je nastupao dve i po sezone, a naredne dve i po u matičnom Novom Sadu, gde je 1977. godine i završio karijeru. Za sve vreme trajanja karijere, ukupno 17 godina, Josip Pirmajer nije dobio nijedan žuti ili crveni karton!

Josip Pirmajer je rođen 14. februara 1944. godine u Trbovlju, a umro 24. juna 2018. godine u Srbobranu. Sa Partizanom je osvojio titulu prvaka 1965. godine i igrao u finalu Kupa evropskih šampiona u sezoni 1965/66. Igrao je za sve reprezentativne selekcije, a za A reprezentaciju je zabeležio 4 nastupa.