Danko Lazović

Došao je u Partizan već sa 13 godina, iz kragujevačkog Radničkog, gde je počeo da trenira fudbal. Kao i mnogi drugi juniori Partizana, kalio se neko vreme u Teleoptiku, a za prvi tim debitovao je u sezoni 2000/01. Od sledeće sezone je standardni prvotimac, i, mada najmlađi u ekipi, vrlo je zaslužan za dve uzastopne titule prvaka. Iz tog perioda posebno se pamti njegov atraktivan i majstorski gol protiv praške Slavije, za pobedu od 3:1. U leto 2003. godine, prelazi u Fejenord za koji igra dve sezone, biva zatim poslat na pozajmicu, najpre u Bajer iz Leverkuzena, a zatim i u Partizan, u kome će provesti prolećni deo sezone 2005/06.

Po drugi put odlazi iz Partizana u Vitese, igra potom za PSV, Zenit i Rostov, a početkom 2014. se po drugi put vraća u Partizan. Odigrao je praktično samo tu kalendarsku 2014. godinu, i to odlično. Zajedno sa Petrom Škuletićem činio je izuzetan napadački tandem, pa je tim odličnim igrama čak i povratio, posle 4 godine, status reprezentativca. Početkom 2015. godine otišao je u Kinu, a u februaru 2016. potpisao je za Olimpiju, ali zbog administrativne greške nije mogao da bude registrovan, tako da uopšte nije ni igrao za ljubljanski klub. Sledeći klub, ispostaviće se i poslednji, u karijeri Danka Lazovića, bio je mađarski Videoton. Odigrao je za njih dve odlične sezone, a u septembru 2018. godine, pomalo neočekivano, pošto mu je ugovor sa klubom trajao još godinu dana, odlučio da završi igračku karijeru.

Danko Lazović je rođen 17. maja 1983. godine u Kragujevcu, a sa Partizanom je osvojio tri titule prvaka - 2002, 2003. i 2015. godine, kao i Kup Jugoslavije 2001. godine. Za reprezentaciju je odigrao 47 utakmica i postigao 11 golova. Strelac je prvog gola za reprezentaciji Srbije, nakon osamostaljenja države.