Branko Rašović

Rođeni Podgoričanin, karijeru je započeo u Budućnosti, stekao status omladinskog i mladog reprezentativca, a nastupio je 3 puta i za B reprezentaciju Jugoslavije, pre nego što je 1964. godine prešao u Partizan. Odmah je zauzeo svoje mesto u odbrani i sa Veliborom Vasovićem formirao strašan tandem štopera, jedan od najboljih u Evropi u to vreme. Već u prvoj sezoni Rašović je osvojio titulu šampiona, a naredne bio deo tima koji je stigao do finala Kupa evropskih šampiona. Preostale tri sezone (jednu je, doduše, skoro celu proveo u vojsci) nisu bile tako uspešne za Partizan, ali je Rašović i dalje igrao standardno dobro i bio jedan od najboljih igrača tima. Otišao je iz kluba 1969. godine, u Borusiju iz Dortmunda, u to vreme još uvek ne tako veliki klub. Rašović će provesti punih 5 sezona u budućem nemačkom velikanu, gde će 1974. godine i završiti karijeru. Oprobao se i u trenerskom poslu, bio je pomoćnik Ivanu Čabrinoviću u Galenici, onda Mići Duvančiću u Partizanu, pa radio u mlađim Partizanovim kategorijama, a onda i zajedno sa Blagojem Paunovićem bio pomoćnik Ivici Osimu. Na žalost, šansu da bude prvi trener Partizana, nikada nije dobio.

Branko Rašović je rođen 11. aprila 1942. godine u Podgorici, sa Partizanom je osvojio titulu šampiona 1965. godine i igrao u finalu Kupa evropskih šampiona 1966. godine. Za reprezentaciju Jugoslavije, odigrao je 10 utakmica. Brankov sin Vuk, takođe je bio vrlo dobar fudbaler, a za razliku od oca, i prvi trener Partizana.