Aleksandar Stanojević

Ponikao je u Partizanu i prošao sve mlađe kategorije, bio čak i kapiten u svojoj generaciji (Savo Milošević, Ćirić, Nađ, Vuk Rašović). Nakon završetka juniorskog staža, priliku da zaigra za prvi tim Partizana, zbog prejake konkurencije, ipak nije dobio, pa je narednih godina igrao za Obilić, Majorku i OFK Beograd. Upravo iz OFK - a, u zimskom prelaznom roku sezone 1988/99, Stanojević se vratio u svoj matični klub i do prinudnog kraja sezone stigao da nastupi tri puta u prvenstvu i dva puta u kupu. Odigrao je za Partizan još dve solidne sezone, pa se vratio na još jednu godinu u OFK Beograd, da bi u sezoni 2002/03 okončao igračku karijeru, nastupajući za mađarski Videoton.

Trenersku karijeru započeo je u OFK Beogradu, gde je bio pomoćnik Dragoljubu Bekvalcu, a istovremeno je vodio i mlađe kategorije. 2006. godine, postao je prvi trener Srema iz Sremske Mitrovice, a 2007. godine, vratio se u Partizan i postao asistent Miroslavu Đukiću, kome će takođe pomagati i u seniorskoj reprezentaciji Srbije. Od 2008. do 2010. godine, bio je selektor reprezentacije Srbije do 19 godina, i sa ovom selekcijom (Miloš Jojić, Uroš Vitas, Nikola Trujić, Darko Brašanac, Filip Malbašić, Đorđe Despotović, Aleksandar Pešić...) osvojio je 2009. godine treće mesto na Evropskom prvenstvu u Ukrajini.

Aleksandar Stanojević je 16. aprila 2010. godine imenovan za prvog trenera Partizana, nasledivši na tom mestu Gorana Stevanovića, koji je dan ranije podneo ostavku. Vodio je tim u poslednjih 7 kola, i uspeo da nadoknadi bodovni zaostatak za Crvenom zvezdom, i tako donese Partizanu treću titulu zaredom. Naredna sezona bila je odlična za Partizan i Stanojevića, osvojena je dupla kruna, a klub se po drugi put u istoriji plasirao u Ligu šampiona. Sezona 2011/2012 počela je eliminisanjem nejake Škendije u kvalifikcijama za Ligu šampiona, ali je onda usledilo nesrećno ispadanje u plej - ofu, od belgijskog šampiona, Genka. Ostala je tada Partizanu prilika da se plasira makar u utešnu Ligu UEFA, ali se desilo senzacionalno eliminisanje od irskih amatera iz Šamrok Roversa. Za mnoge navijače Partizana, ovo je najveća blamaža u istoriji kluba, a Šamrok je verovatno najslabiji protivnik od kog je Partizan eliminisan u nekom evropskom takmičenju. Već tada je Stanojevićeva pozicija na klupi bila prilično uzdrmana, ali je ekipi išlo dobro u prvenstvu, pa je osvojeno prvo mesto na kraju jesenjeg dela sezone, sa 10 bodova viška u odnosu na večitog rivala. Međutim, odmah po završetku polusezone, krenuli su veliki potresi u klubu. Najpre je istupio, i o predsedniku kluba Draganu Đuriću se negativno izrazio, tadašnji sportski direktor Mladen Krstajić, koji je vrlo brzo smenjen sa funkcije. Stanojević je pružio podršku Krstajiću, pa najpre najavio ostavku, ali se ubrzo predomislio i rešio da ostane na klupi. Upravni odbor je međutim, na sednici održanoj 13. januara 2012. godine, odlučio da otpusti Stanojevića i na njegovo mesto postavi Izraelca Avrama Granta. Tako je okončana karijera jednog od najusešnijih, ali i najomiljenijih trenera Partizana u poslednjih par decenija. Trenera kog velika većina partizanovaca želi da opet jednom vidi na klupi Partizana.

Aleksandar Stanojević je rođen 28. oktobra 1973. godine u Beogradu, kao igrač, sa Partizanom je osvojio titulu 1999. godine i kup 2001. godine, a kao trener, titule 2010. i 2011. godine, te kup 2011. godine.