Posle 4 godine lutanja, čak i jednog neodigranog šampionata, najznačajnije ekipno takmičenje je izašlo iz krize. U Bledu se, od 12. do 18. maja, okupilo 10 najboljih jugoslovenskih ekipa. Među njima, posle nekoliko godina odsustva iz društva najboljih, našao se i nekadašnji trostruki prvak, Crvena zvezda. Upravo je Zvezda povela, pa je posle 5. kola imala čak 7 bodova prednosti u odnosu na drugoplasirani Partizan. U 6. kolu, sastala su se dva najveća rivala za titulu. Posle prekida, Zvezda je vodila sa 4 : 1, i izgledalo je da je šampionat odlučen, i da smo, tri kola pre kraja, dobili novog prvaka. Ipak, Partizan preokreće i dobija velikog rivala minimalnim rezultatom. Koji u narednom kolu ponovo gubi istim rezultatom, ovog puta od Mladosti, pa Partizan, koji dobija Novosadski šah klub sa ubedljivh 7 prema 3, smanjuje razliku na, činilo se još uvek teško dostižnih 4 poena. U 8. kolu još jedna ubedljiva pobeda aktuelnog prvaka, 7.5 : 2.5 protiv Titograda, ali i treći poraz Crvene zvezde zaredom. Bolji je, sa 6 : 4, bio Poštar. Tako se u poslednje kolo ulazi sa svega pola poena prednosti za Crvenu zvezdu, a oba kandidata za titulu imaju teške protivnike. Partizan uspeva da savlada svog (Mladost) ubedljivo, sa 6.5 prema 3.5, Zvezda svog (Maribor) minimalnim rezultatom, i tako Partizan osvaja svoju 4. uzastopnu, ukupno 10. titulu prvaka.
Kao i obično, i na ovom prvenstvu bilo je dosta izostanaka, pa je tako Partizan igrao bez Matanovića, Matulovića, Trifunovića, Milića, Poštaru je nedostajao Mato Damjanović, za Novosađane nisu nastupali Bora Tot i Jović, dok je Nikica Pavlić bio oslabljen neigranjem najboljeg igrača, Envera Bukića.